Ukusi koji spajaju ljude

Srbija je uveliko poznata po Exitu, Guči, Nišvillu i drugim internacionalnim manifestacijama koje svake godine ugoste veliki broj stranaca. Pa opet, Srbija nudi mnogo više manjih, ali sadržajno kvalitetnih i drugačijih događaja samo je potrebno skrenuti sa autoputa i zaći malo u unutrašnjost.

Jedan takav događaj koji se ove godine održao po 13. put je gastro-manifestacija „Dani banice“ u Beloj Palanci avgusta meseca. Na prelepom keju pored Nišave, na mestu gde se u antičkom periodu nalazio grad Remesijana bili su postavljeni štandovi za preko 300 izlagača. Posetilaca: preko 30.000 iz Srbije i regiona. Žiri je obišao sve takmičarske stolove radi degustacije i tek nakon njihovog odobrenja pita je mogla da se prodaje. Uslovi isti za sve – cena svih pita bila je ista. Bilo je pita sa sirom, spanaćem, suvim šljivama, višnjama, smokvama, pita od dunja, sa čokoladom, alvom, pita sa breskvama i kajsijama i još puno toga čega ne možemo da se setimo. Takmičarske kategorije: tradicionalne slane pite, tradicionalne slatke pite, pite od integralnog brašna i kreativne pite. I ove su godine oboreni rekordi po broju posetilaca i izlagača, broju novih ukusa i aranžmana, i zapravo se svake godine obori po neki rekord. I tu počinje naša priča.

Ove godine su među izlagačima u takmičarskom delu bile i žene izbeglice iz prihvatnog centra Divljana. Shafire, Maria, Muzda, Narges, Shakile, Monire i Feriba su odmah prihvatile ideju da učestvuju. Objasnili smo im šta je tradicionalna srpska pita što su spremno dočekale pitanjem: „Da li hoćete da nas naučite da je pravimo?“ Mama naše saradnice, divna teta Jasmina, ih je danima učila kako razvući koru preko stolnjaka i oklagijom. I hvala joj na tome jer je uspela. Na dan takmičenja, zoru smo dočekali u kuhinji pored šporeta kako bi pite bile sveže i tople.

Organizator je svima obezbedio kecelje i prostor za izlaganje, gde smo uvrstile i tradicionalne slatkiše iz Avganistana. Da, ljudi su najviše gledali u tepsije, ali bi zastali kada bi čuli Farsi i Persijski jezik jezik. Dobro, jesu se malo više zadržavali kod našeg stola. Interesovalo ih je ko smo, odakle smo, otkud žene iz Avganistana na manifestaciji gde se pravi tradicionalna srpska pita? Reč po reč, parče po parče, prostora za razgovor je ostalo, ali su se tepsije ispraznile. Puni stomaci, zadovoljna lica, osmesi podrške zato što smo tu. U toj kategoriji smo pobedile.

Zvanične nagrade su izostale, ali mi smo došle iz drugog razloga. Da ljudi vide da smo tu. Sa njima. Već neko vreme. I da i pored toga što govorimo drugim jezikom, možemo da nađemo gomilu drugih zajedničkih stvari. Za početak – dobru hranu.

Ispred Sigme Plus se zahvaljujemo Turističkoj organizaciji Bela Palanka na gostoprimstvu i pozivu za učešće, UNHCR-u na finansijskoj podršci, Komesarijatu za izbeglice i migracije republike Srbije na saradnji, teta Jasmini i svim ljudima koji su na bilo koji način pružili podršku.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*